Реците нам колико дуго сте радили на пројекту и који део вам је био најизазовнији?
Израда дипломског рада предвиђена је кроз један семестар у завршној школској години. Завршни семестар од активности, које се бодују у форми испитних задатака, обухвата мастер тезу, стручну праксу и мастер пројекат. Ангажовање на свим поменутим, и оним другим неочекиваним активностима који су се јавили у току семестра, али нарочито и због дугог периода темељитог конципирања теме мастер тезе која је последично остварила велики значај за развој пројекта, и уједно представљала најизазовнији подухват, утицало је на смањење временског оквира предвиђеног за мастер пројекат.
То би значило да сам за израду пројекта мастер завршног рада био у прилици да радим оквирно око 2 месеца, што је, из досадашњег искуства, представљало изузетно кратак период за израду пројектног задатка.
Видели смо на вашем Инстаграм посту да сте направили макету детаља везе конструкције, да ли је то било обавезно или сте се тако одлучили?
Као што је на списку обавезних прилога за испитни рад био презентациони плакат мастер пројекта, макета целокупног склопа конструкције и прорачунски део пројекта који обухвата анализу оптерећења, прорачун детаља везе (који се управо односио на макету детаља везе) и прорачун стабилности конструкције, коришћењем софтверског програма Tower за статичку анализу и димензионисање конструкције, тако је и макета детаља везе конструкције била захтевана као обавезни прилог коју је било неопходно урадити.
Лично сматрам да је управо она значајно допринела квалитету и „читљивости” самог пројекта јер је, условно речено, омогућила извођење дела пројекта у нешто ситнијој размери од реалне. Тиме сам имао прилику да на практичан начин непосредно спознам процес састављања једног карактеристичног дела конструкције и притом, у неку руку, остварим спону између дигиталне визије пројекта и процеса његове делимичне реализације. С друге стране, када је реч о презентацији пројектног решења, чини ми се да овакве макете представљају најбоље методе осликавања логике конструкције на микро нивоу.
Реците нам више о концепту пројекта.
Будући да је тема пројектног задатка била заштитна конструкција археолошког налазишта у делимично неприступачном и руралном подручју, које је представљало у потпуности изоловану локацију природног окружења, концепт мастер тезе и мастер пројекта сам усредсредио ка истраживању и идентификовању смерница за пројектовање посебног типа „мобилних заштитних конструкција“, које би, саме по себи, представљале реверзибилне и универзално примењиве заштитне структуре.
Релевантност овог концепта истраживачког рада се огледа кроз тенденцију ка потенцијалном отварању нове методологије пројектовања заштитних конструкција, чији се допринос не би остварио искључиво на нивоу предметне локације, већ би се њена практична примена одразила и на ширем пољу. Тиме би резултати, до којих би се дошло, служили као одговор на затечене проблеме незаштићених и активних археолошких налазишта која су, због своје многобројности, а уједно и због свог изразитог културно-историјског значаја и неоспорне аутентичности, карактеристична за територију Републике Србије.
Које су структуре биле инспирација за овај пројекат?
Научно-теоријска сазнања до којих се дошло приликом иницијалне израде мастер тезе, утврдила су да се методологија пројектовања поменутог типа заштитних конструкција темељи на начелним принципима адаптибилности, флексибилности и модуларности, уз предуслов ефикасности и архитектоничности истих. Узевши у обзир речено, свака структура у архитектонској пракси која је испуњавала неки од наведених критеријума је потенцијално представља инспирацију за пројектни рад. Дакле, сваки примењени систем, механизам или логика која је утицала на могућност прилагодљивости конструкције на различите утицаје и захтеве, оптимизацију исте како би се постигла што ефикаснија решења у погледу њене производње, транспорта, извођења, па и на крају финансирања, типска производња која је подстакла поједностављење и рационализацију елемената али уједно и сачувала интегритет конструкције, и много чега сличног, било је значајно за развој различитих истраживачких идеја.
Такву врсту инспирације сам у великој мери пронашао у примерима јапанске архитектуре, у којој неретко пројектанти посебну пажњу посвећују у осмишљавању детаља и веза појединачних елемента који сачињавају један систем, што уједно на крају, ма колико се чинило мање важним, успева да се одрази као главна одлика таквих пројеката.
Дали имате страст за коришћење дрвета као материјала или је ово први такав пројекат?
У вези са малочас изнетом иницијалном тежњом за постизањем што ефикаснијег и економичнијег пројектног решења, може се поставити питање да ли су се такви резултати могли остварити одлуком да се заштитна конструкција изведе у другом материјалу. И заиста, врло је могуће да би коришћење, на пример, челика као материјала примарне конструкције, могли постићи можда чак и бољи резултати у том домену. Међутим, ако узмемо у обзир карактеристике природног окружења као идентитета локационог подручја, можемо схватити да одлука за коришћењем дрвета као материјала, је донета на основу више разлога. И управо, по питању поменутог начела „архитектоничности”, лако се може закључити да дрво као природни материјал и директна „референца” на контекст локације, у потпуности представља бољу одлуку у поређењу са осталим алтернативним решењима.
Лично сам имао ту срећу да у школском семестру, који је претходио дипломском раду, сам стекао искуство у пројектовању конструктивног система великог распона чија је примарна конструкција такође била од дрвета, и тиме се упознао са посебним квалитетима тог градивног материјала.
Раније посматрано, моји лични афинитети према дрвету у архитектури су се утемељили још у трећој години основних академских студија када сам, као студент, кроз похађање теоријских предавања и практичан рад на пројектовању хале од дрвета, имао прилику да се упознам са његовим многобројним могућностима. Његова лака обрадивост, погодне конструктивне карактеристике и техничка својства, компатибилност и усклађеност у комбиновању са осталим материјалима, а поврх свега његова елеганција и топлина какву ни један други материјал, по мом личном мишљењу, не може да поседује, јесу само неки од разлога који дрво чине посебним у поређењу са његовим конкурентима.
Који софтвер сте користили и колико мислите да вам је софтвер помогао у развоју?
Софтвер за који сам определио у циљу израде дигиталног модела, делом због пређашњег искуства али и због могућности параметризације процеса моделовања, јесте Rhino који се уз подршку Grasshopper-а, као екстензије тог софтвера, чинио као најадекватније решење. С обзиром да је задатак дипломског рада подразумевао извршење статичке контроле стабилности предложене конструкције, поред дугог процес дефинисање исте кроз формирање логичног система а затим и накнадним додавањем/одузимањем додатних елемената конструкције, био сам приморан да спроведем и процес димензионисања исте. Ови процеси су обухватили велики број итерација, а све у циљу оптимизације конструкције на највишем могућем нивоу. Сходно чињеници да те промене драстично утичу на изглед заштитне конструкције, неопходно их је било идентификовати и кроз Rhino модел како би се сагледало у којој мери то врши измене на сам пројекат, како по питању естетских тако и по питању функционалних критеријума. И управо, формирање Grasshopper дефиниције, сачињене низом компонената који су при параметарским изменама утицале на димензионе и геометријске модификације конструктивних елемената, представљало је најповољнији начин да се дође до што рационалнијег пројектног решења.
Реци нам нешто лично о себи, ко је заправо Стеван?
Ако би требало узети у обзир моје представљање кроз призму академског образовања, онда бих себе представио као страственог заљубљеника „искрене архитектуре” на свим њеним нивоима – од пројектантских начела које заступа, преко примењене конструктивне логике, па све до разраде и обзирности према њеним најситнијим техничким детаљима. Себе сматрам и поборником става о нераскидивом јединству архитектуре и грађевинарства, сматрајући га водећим у проналажењу те исте „искрене архитектуре”. Велика интересовања и личне афинитете проналазим како код прорачунског и резонског промишљања о димензионисању и обликовању конструкције, тако и код пројектовања и организовања објекта као целине. Искрено се надам да ћу у својој будућности успети да приспојим и усавршим сва своја стечена знања како бих иста имплементирао у свом предстојећем раду.
