Реци нам нешто више о себи, која су твоја интересовања, који је твој хоби?
U slobodno vreme volim da se odmorim od posla i rada za računarom-tako da uživam u šetnjama sa svojim psom, posećujem galerije i muzeje (generalno me zanima umetnost i verovatno bih se opredelila za studije istorije umetnosti da nisam upisala arhitekturu), a što se tiče sportskih aktivnosti, s vremena na vreme se bavim kik-boksom.
Која је позадина и шта вас инспирише да радите то што радите?
Moja zainteresovanost za posao koji radim je počela od znatiželje i radoznalosti-uglavnom na putovanjima, kada sam se susretala sa raznim tipologijama, kao i tradicionalnom, modernom i savremenom arhitekturom. Oduvek me je inspirisalo da razmišljam o razlozima zašto se arhitekta neke građevine odlučuje baš za neki određeni koncept, pa je ta zainteresovanost prerasla u afinitet prema arhitekturi.
Коју врсту архитектуре највише волите?
Ne volim da posmatram arhitekturu kroz filter “vrste” ili “stila” kako često kažu. Mislim da svaka građevina sa sobom nosi razna ograničenja i slobode, tako da na neki način može da se svede na elemente koji će je okarakterisati kao predstavnika nekog stila, međutim to su često mešavine raznih struja i uticaja, kao u Srbiji. Inspirativni su mi gradovi koji u sebi nose pluralizam arhitektonske prakse, tako da se u njima može sagledati istorijska slojevitost i način razmišljanja ljudi o arhitekturi, jer takvi gradovi i njihova arhitektura pričaju priče o društvu, narodu, događajima i običajima koji su se na tom mestu odvijali. Arhitektura je moćno sredstvo, koje treba i mora da odgovara na zahteve društva.
Који је Ваш лични и професионални циљ?
S obzirom da sam trenutno zaposlena na poziciji junior arhitekte, osećam da imam još puno da naučim. Učenje se nikako ne završava diplomom, već tek tada i počinje. Želim da se bavim projektovanjem, iako me jednako zanima i arhitektonska teorija. S tim u vezi, volela bih da jednog dana okupim kolektiv koji će se baviti jednako i jednim i drugim aspektom.
Како се ваши пројекти развијају током времена?
Studentski projekti se mnogo razlikuju od realnih projekata na kojima sam radila. To ne znači da su studentski projekti manje vazni, naprotiv, oni su osnov i uvod u faze projektovanja, sa kojima sam se kasnije susretala. Realniji uslovi, standardi i ograničenja su nešto sa čim se više susrećem sada kada sam završila fakultet.
Како Вам је Ревит помогао у Вашем професионалном развоју?
Kada sam bila na praksi u nemačkoj firmi Iproplan, postalo mi je jasno koliko BIM programi optimizuju i čine proces projektovanja lakšim. Na velikim projektima se zahteva upliv drugih struka, te korišćenje Revita omogućava svim inženjerima da simultano rade na istom projektu, brže uočavaju probleme i komuniciraju i prave predloge na istom modelu. To iskustvo me je zainteresovalo da dalje nastavim da radim u programu, pa sam se pri povratku u Srbiju zaposlila u KROP studiju u Novom Sadu, i produbila razumevanje programa. Osim toga što je omogućen simultan rad, Revit je program u kome se lako dolazi do informacija o energetskoj efikasnosti objekta, količine materijala, osunčanosti itd., što je klijentima jedan od bitnijih stavki, a arhitektama olakšava proces računanja.
Да ли мислите да софтвер као што је Ревит може да подстакне креативност?
Programi kao što je Revit će olakšati proces projektovanja, tako što nudi “gotove” standardne elemente koje projektant planira da koristi. Revit itekako može da podstakne kreativnost, jer postoji mogućnost parametrizacije modela, koje često praktikuju napredni Revit korisnici. Ipak, generisanje nepravilnih/amorfnih formi možda nije praktično u Revitu, ali svakako nije nemoguće.
Који други софтвер користите када радите на својим пројектима?
Kada su u pitanju konceptualni modeli, gde je bitno odrediti odnose volumena i materijalizacije – Sketchup je dovoljan. Međutim, ako se radi o projektovanju (na primer enterijera) to bi definitivno bio Revit, dok je za detaljne modele enterijera i materijalizaciju koristim 3dsmax.
